Живимо у друштву које има изузетно висок праг толеранције на насиље и агресивно понашање. Чини се, како показују статистички подаци, да друштво у целини није свесно обима опасности и последица које насиље оставља, не само на жртве насиља и злостављаче, него и на целокупну друштвену заједницу.
Према евиденцији Центра за социјални рад у Зајечару, насиље у граду на Тимоку, било да је оно присхичко, физичко или сексуално, је последњих година у сталном порасту.
„У току 2023. године (од почетка године до 15. новембра) евидентирано је 466 пријава за насиље у свим категоријама – психичко, физичко, сексуално, и изречено је 295 хитних мера од стране ПУ Зајечар. Ако то упоредимо са претходним годинама, у 2020. години евидентирано је 239 пријава, у 2021. години 372 пријаве, и то показује на повећање од 55,65 одсто. У 2022. години било је 439 пријава, што указује на повећање од 18, 01 одсто, у односу на 2021. годину, али у односу на 2020. годину то је чак 85 одсто више. Ове године је у односу на претходну годину, стопа насиља повећана за 6,15“, наводи дипломирани психолог и психотерапеут Тамара Радуловић, из Службе за заштиту деце и омладине у Центру за социјални рад у Зајечару, ангажована и у интерном тиму за заштите жртава од насиља у породици, као водитељ случаја.
У овој години, 166 жена је евидентирано као жртве породичног насиља, док се у 58 пријава наводи да су мушкарци жртве насиља. Код старијих лица (особе од 65 година па навише), забележено је 39 пријава насиља на женама, а 31 на мушкарцима. Када је реч о деци, у Центру за социјални раду Зајечару кажу, да је забележено 89 пријава насиља на дечацима и 83 на девојчицима.
„324 пријаве у овој години су евидентиране за психичко насиље, 125 пријава за физичко и три пријаве за сексуално насиље, а радили смо две пријаве за које је постојала сумња да је у питању трговина људима“, истакла је Радуловић.
У Центру са социјални рад у Зајечару кажу да је пракса показала да су најчешћи починиоци насиља партнери и то мушкарци, у односу на жене, али и на децу.
„Када нам стигне пријава где је партнерско насиље, обавезно сагледавамо и децу као жртве, с обзиром на то да живе у истом домаћинству. Такође, до сада имамо укупно 12 пријава за занемаривање деце – шест дечака и шест девојчица су евидентирани као жртве. Што се тиче старијих лица која су евидентирана као жртве, почионици су углавном њихова деца или унуци“, наводи Радуловић.
Пријаве могу да буду анонимне, често из школе, Здравственог центра. По пријему пријаве, Центар спроводи комплетну стручну методолошку процедуру.
„То подразумева остваривање контакта са странкама, односно са жртвама породичног насиља, излазак на терен, интервју, опсервацију понашања, услова живота, затим увид у списак предмета и породичну историју. Уколико је у питању насиље између одраслих лица, а у породици има малолетне деце, Центар сагледава и њих као жртве насиља јер постоји сумња да су били изложени неким насилним сценама“, истиче Драженка Хинда, дипломирани психолог у Центру за социјални рад у Зајечару, ангажована и у интерном тиму за заштиту жртава породичног насиља, на позицији водитеља случаја.
Центру за социјални рад у Зајечару у фокусу су жртве породичног насиља, и каку кажу у тој установи, пре свега здравствено стање жртве и њена безбедност у том тренутку.
„Израђујемо процену која ообухвата процену саме жртве, породичних околности, окружења у коме жртва живи, препознавање снаге и ресурса као могућих ризика приликом израде ове процене, укључујући и друге установе и институцаије као што су ПУ, Основно јавно тужилаштво, школе, здравство. На тај начин прикупљамо све потребне информације за даљи рад, информишемо жртву о њеним правима, могућностима, процедурама које могу да покрену ради сопствене заштите, а радимо и саветодавно, јер у нашем интерном тиму између остих, раде и три психолога“, каже Драженка.
БЕСПЛАТНА ПРАВНА ПОМОЋ ЖРТВАМА НАСИЉА
Од Центра за социјални рад у Зајечару жртве насиља могу да добију уврење о томе да је особа претрпела насиље у породици, а са тим уверењем, како објашњавају у Центру, жртве могу да се обрате Служби бесплатне правне помоћи, при Градској управи у Зајечару.
„Служба са уверењем може сачинити тужбу и на тај начин жртва може да покрене судски поступак за изрицање мера насиља у породици, по Породичном закону, а мере које може у том поступку да тражи су: издавање налога за исељење из породичне куће или за усељење у породичну кућу без обзира на право својине, забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености, забрана приступа у место становања или места рада члана породице и забрана даљег узнемиравања члана породице. Ове мере могу трајати до годину дана“, објашњава Драженка и додаје:
„Наш правник из тима сачињава тужбу како жртва не би била изложена даљим непотребним понављањима своје животне приче и како би смо спречили даље излагање ризицима“.
Центар за социјални рад у Зајечару сарађује и са Националном службом за запошљавање, а на основу протокола о сарадњи.
„Искључиво уз сагласнот жртве можемо да проследимо документацију Националној служби и тако жртве породичног насиља имају приоритет приликом проналажење посла. Такође, постоје новчана давања из домена социјалне заштите, као што су новчана социјална помоћ, једнократна новчана помоћ“, каже Драженка и додаје да уколико се процени да је потребно, жртва може бити упућена и у сугурну кућу.
Насиље треба пријавити, и истрајати у томе, кажу у Центру за социјални рад у Зајечару.
„Немојте се устручавати да пријавите насиље, сви смо ту, све институције се одмах дижу на ноге, и полиција и Тужилаштво и ми у Центру, сви смо ту да жртви помогнемо и да је подржимо. Друга ствар – немојте се стидети да пријавите насиље, јер Ви нисте урадили ништа лоше и то није Ваша страмота. Трећа ствар – ми знамо да су деца Вама најважнија и да се некад баш због њих трудите да одржите породицу на окупу, међутим, баш зато што су Вам деца најбитнија, потрудите се да њима осигурате мирно, стабилно и безбедно окружење за раст и развој, а тиме, када се Ви супротставите насиљу, када се борите против насиља, дајете добар пример Вашој деци и шаљете једну моћну поруку – да се насиље не трпи и не толерише„, истиче Тамара Радуловић и додаје:
„Одговорност је на свима нама, сви имају обавезу да без одлагања обавесте полицију уколико имају сазнања да неко трпи породично насиље. Посебно је ту значајна улога стручњака из различитих установа, из различитих области, као што су здравствене установе или образовне, који долазе у контакт са потенцијалним жртвама“.
Извор: Радио магнум
